Kostolac jača naše kilovate

Kostolac jača naše kilovate

Kostolac

Srbija će se za višak električne energije ove godine okrenuti samo ka Kostolcu

SRBIJA će se za višak električne energije ove godine okrenuti samo ka Kostolcu. Planirani kapitalni projekti u energetici za 2015. godinu, na rudnicima, po kopovima i ostalim pogonima, mahom su propali zbog novca koji je potreban da se izdvoji za posledice od prošlogodišnjih poplava. Tako će jedini projekat koji će započeti u našoj zemlji, a koji bi trebalo za pet godina da donese 350 megavata struje, biti Kostolac B 3, a dodatnih 33 megavata dobićemo samo još iz energije vode.

Pripreme za prvu termoelektranu posle 25 godina, koja će biti izgrađena u Srbiji, teći će tokom cele ove godine da bi izgradnja konačno i počela u decembru 2015. ili janurau 2016. godine.

– Kredit težak 608 miliona dolara, za ovu elektranu, prvu posle 30 godina u Srbiji, koji uzimamo od Kineza, usvojio je i Nadzorni odbor “Elektroprivrede Srbije” i tako stavio i poslednji proceduralni paraf na izgradnju ove termoelektrane – kaže Goran Horvat, direktor “Kostolca”. – Na ovom poslu ćemo angažovati novih 600 ljudi. U toku su pregovori sa kineskim partnerima oko toga koliko će naših firmi učestvovati u poslu.

Uz novi blok će paralelno početi i proširenje proizvodnih kapaciteta kopa “Drmno” sa devet na 12 miliona tona uglja. Celokupan projekat vredi 715,6 miliona dolara, a ugovorena cena bloka je 1.440.000 evra po megavatu snage.

Plan ostalih investicija za termoelektrane i kopove za 2015. godinu, u koji su “Novosti” imale uvid, pripreman je u otežanim poslovnim okolnostima, kada nam još prete posledice poplava.

– Ogromne su štete nanete EPS i njegovim privrednim društvima, “Kolubari, TENT, “Kostolcu”, “Đerdapu” i “Drinsko-limskim hidroelektranama”, kao i pojedinim privrednim društvima za distribuciju električne energije – navodi se u planu za 2015. godinu. – Za kop “Drmno” najvažniju aktivnost na ovom površinskom kopu u 2015. godini predstavlja odbrana kopa od voda, za šta je u ovoj godini predviđeno 641,33 miliona dinara. Takođe, ugovoreni kredit za revitalizaciju bloka B 1 sa rekonstrukcijom elektrofiltera staje devet milijardi dinara.

Ipak, kako Evropa ne gleda baš blagonaklono na proizvodnju struje iz teških izvora energije, odnosno termoelektrana, Srbija mora da se okrene obnovljivim izvorima energije.

– Voda teče, a mi taj izvor ne koristimo – kaže profesor elektroenergetike Nikola Rajaković. – Naš hidropotencijal je veliki, pogotovo na rekama poput Ibra, Velike Morave i Drine. Struju ćemo morati da pravimo iz ovih izvora. Takođe, poslednja kretanja na tržištu pokazuju da je solarna energija po kilovat-času postala konkurentna struji dobijenoj iz elektrana. Tako je u barem deset zemalja Evropske unije. Pravićemo kilovate od uglja još nekoliko godina, ali onda ćemo morati da se preusmerimo.

Ipak, kako je za ove projekte potrebno naći i ulagača, malo je onih koji će u 2015. godini i početi da grade. Među njima je izgradnja hidroelektrane Brodarevo 2, za koju je nadležno ministarstvo dalo dozvolu za gradnju kanadskoj kompaniji RKK. Hidroelektrana ima kapacitet 33,1 megavata, a investitor je dobio koncesiju na 30 godina.

BRANA,TUNEL I PUT

UKUPNI troškovi izgradnje celokupnog pogona Brodarevo procenjeni su na 185 miliona dolara, odnosno 3,13 miliona dolara po megavatu. Troškovi će otići na izgradnju novog puta i tunela, a sama gradnja hidroelektrane Brodarevo 2 treba da traje tri godine, dok se za gradnju Brodareva 1 predviđa rok od četiri godine.

MALE ELEKTRANE ČEKAJU RED

INVESTITORI su pre dve godine poslali pisma zainteresovanosti za više od 300 malih hidroelektrana u Srbiji. Ipak, pokazalo se da ni jedna od njih nije zaživela na rekama širom zemlje. Investitori su najviše bili zainteresovani za male hidroelektrane u Arilju, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Ivanjici. Problem je u većini slučajeva komplikovana procedura dobijanja dozvola, mešetarenje kod kupovine zemljišta u opštinama, kao i otvorena prodaja dozvola.

Takođe, poslednja analiza “Srbijavoda” pokazala je da od 600 lokacija na kojima bi trebalo da se grade male brane na vodi, svega deset odsto je u pogodnom stanju za izgradnju.

Vest je preuzeta sa www.novosti.rs

Nema komentara

Komentari su zatvoreni.

baner-tmc
baner-esajam1